Reč Biblija potiče iz grčkog i znači knjige (biblia). „Knjiga nad knjigama“ je podeljena na Stari i Novi zavet. Evanđeosko izdanje sastoji se od 39 spisa u Starom zavetu i 27 spisa u Novom zavetu kao i od 11 kasnih spisa Starog zaveta - takozvanih apokrifa.
Поједине књиге су веома различитог карактера, разликују се по обиму, као и по фокусу садржаја и стилских приказа. Неки више функционишу као историјске књиге, неки као уџбеници, као поетско и пророчанско писање, као законик или као писмо.
Умрети Правне књиге чине пет Мојсијевих књига и причају причу о израелском народу од његових почетака до ослобођења из ропства у Египту. Друге књиге Старог завета говоре о освајању Израелаца у Ханану, израелским и јудејским краљевствима, изгнанству Израелаца и на крају њиховом повратку из изгнанства у Вавилону. Песме, стихови и пословице могу се наћи у Старом завету, као и у књигама пророка.
Умрети Историјске књиге посвећују се историји Израела од уласка у обећану земљу до протеривања до повратка из вавилонског изгнанства.
Умрети Уџбеници и песничке књиге преносе мудрост, знање и искуство записано сажетим мотивима и изрекама или чак у лирском квалитету.
У Књиге пророка ради се о инцидентима и процесима тог времена, у којима пророци чине Божије поступке препознатљивим и подсећају их на одговарајући начин деловања и живота за људе. Ове поруке, које су настале кроз визије и божанско надахнуће, записали су сами пророци или њихови ученици и тако их забележили за потомство.
Књиге закона, пет Мојсијевих књига:
Књиге историје:
Уџбеници и песничке књиге:
Пророчке књиге:
Нови завет описује шта Исусов живот и смрт значе за свет.
Умрети Историјске књиге са четири јеванђеља и Делима апостолским говори се о Исусу Христу, његовој служби, његовој смрти и васкрсењу. Књига Дела апостолска говори о ширењу хришћанства у Римском царству и о првим хришћанским заједницама.
Умрети Бриефе вероватно су хришћанским заједницама писали различити апостоли. Највећа збирка је тринаест писама апостола Павла.
У Откривање Јоханеса ради се о Апокалипси, пророчанском представљању краја света, у комбинацији са надом у ново небо и нову земљу.
Историјске књиге
Маттхев
Маркус
Лукас
Јоханес
Бриефе
Пророчка књига
Католичка и протестантска библијска издања разликују се у Старом завету. Католичка верзија садржи још неколико књига:
Стара црква је за основу узела грчко издање, такозвану Септуагинту. Садржавао је више књига од традиционалног хебрејског издања из Јерусалима.
Martin Luter je, s druge strane, za svoj prevod koristio hebrejsko izdanje, koje stoga nije sadržalo odgovarajuće knjige Septuaginte. On je svom prevodu dodao svete spise kao „apokrife“ (bukvalno: skriveno, tajno).
Извор: Немачко библијско друштво http://www.die-bibel.de
Ова веб страница садржи разноврстан избор хришћанске литературе на немачком. Превод веб странице од стране Гоогле преводиоца.