Хоћу ли се извући?

Неки то чине. Неки то раде у журби или из страха. Неки то раде намјерно, из злобе. Већина нас то ради ту и тамо, радимо то сво вријеме или случајно. Трудимо се да нас не ухвате радећи нешто што знамо да није у реду.

Ово је посебно јасно када возите аутомобил. Хоћу ли моћи побјећи ако прегазим овај камион на погрешној страни? Да ли ћу моћи да побегнем ако се не зауставим потпуно на Стоп или још увек возим на Иеллов? Хоћу ли моћи побјећи ако пређем брзину - на крају крајева, журим?

Понекад покушавам да не будем ухваћен док кувам или шивам. Нико неће приметити ако користим неки други зачин или да сам шивао комад криво. Или покушавам да поједем још један комад чоколаде који се не види или се надам да није откривен мој јадан изговор да не вежбам.

Да ли икада покушавамо да избегнемо духовне ствари у нади да их Бог неће приметити или превидети? Очигледно, Бог све види, тако да знамо да не можемо да се извучемо ни са чим сличним. Зар његова милост не покрива све?

Ипак, још увек покушавамо. Могли бисмо се добро расправљати: одлазим од тога да се данас не молим. Или: одлазим с тим малим оговарањем или гледањем ове сумњиве веб странице. Али, да ли се заиста извучемо из ових ствари?

Христова крв покрива грехе хришћанина, прошлости, садашњости и будућности. Да ли то значи да можемо да радимо све што желимо? Неки су поставили ово питање након што су сазнали да милост није поштовање закона свега што је потребно да би се могло стајати пред Богом.

Павле одговара ријетким римским КСНУМКС-КСНУМКС:
«Was wollen wir nun sagen? Sollen wir in der Sünde verharren, damit das Mass der Gnade voll werde? Das sei ferne!» Gnade ist kein Freibrief zum Sündigen. Der Verfasser des Hebräerbriefs erinnert uns: «alles ist enthüllt und aufgedeckt vor den Augen dessen, dem wir Rechenschaft zu geben haben» (4,13). Wenn sich unsere Sünden soweit aus dem Gedächtnis Gottes entfernt haben, wie der Osten vom Westen, und die Gnade alles bedeckt, warum sollten wir dann immer noch Rechenschaft über uns geben müssen? Die Antwort auf diese Frage ist etwas, an das ich mich erinnere, oft am Ambassador College gehört zu haben: «Einstellung».

«Wie viel kann ich mir erlauben und damit wegkommen?», ist keine Einstellung, die Gott gefällt. Es war nicht seine Einstellung, als er seinen Plan für die Rettung der Menschheit machte. Es war nicht Jesu Einstellung, als er zum Kreuz ging. Gott gab und fährt fort zu geben – alles. Er sucht keine Abkürzung, das Minimalerfordernis oder was gerade seinen Weg kreuzt. Erwartet er von uns etwas Geringeres?

Бог жели да видимо став који је великодушан, љубазан и обилан, више него што је потребно. Ако прођемо кроз живот и покушамо да побјегнемо свим врстама ствари, јер милост покрива све, онда ћемо морати дати многа објашњења.

би Тамми Ткацх


pDFХоћу ли се извући?