Како је дивна Божја љубав

250 Како је невероватна љубав Божија

Иако сам тада имао само 12 година, још увек се живо сећам свог оца и деде, који су били веома срећни због мене јер сам кући донео ништа осим петица (најбоље школске оцене) у својој књижици. Као награду добио сам скупоцен новчаник од алигаторске коже од свог деде, а мој отац ми је дао новчаницу од 10 долара као депозит. Сећам се да су обојица рекли да ме воле и да су срећни што ме имају у својој породици. Такође се сећам да сам узимао новчиће из касице и мењао их за новчаницу од 1 долара. Уз новчаницу од 10 долара, мој новчаник је изгледао пун. Тада сам знао да ћу се осећати као милионер на тезги са слаткишима.

Кад год се јун приближава са Даном очева, помислим на те поклоне (Дан очева се у многим земљама слави треће недеље у јуну). Сећање ми се враћа и мислим на свог оца, свог деду и љубав нашег небеског оца. Али прича се наставља.

Није прошло недељу дана откако сам добио новчаник и новац када сам обоје изгубио. Био сам потпуно схрван! Мора да су ми испале из задњег џепа када сам био у биоскопу са пријатељима. Све сам тражио, ишао својим путем изнова и изнова; али и поред вишедневне потраге, новчаник и новац нигде нису пронађени. И сада, после око 52 године, и даље осећам бол због губитка - уопште ме не занима материјална вредност, али као поклони мог деде и оца, много су ми значили и били су од велике личне вредности мени. Занимљиво је да је бол убрзо прошао, али је у мени остало живо лепо сећање на захвалност коју су ми као резултат исказали моји деда и отац.

Колико год сам ценио њихове раскошне поклоне, тако се радо сећам љубави коју су ми исказали мој отац и деда. Зар Бог не жели исто и за нас — да радосно прихватимо дубину и богатство Његове безусловне љубави? Исус нам помаже да разумемо дубину и ширину ове љубави говорећи нам о њој кроз параболе о изгубљеној овци, изгубљеном новчићу и изгубљеном сину. Ове параболе су забележене у Луки 15 и илуструју страсну љубав Небеског Оца према Његовој деци. Параболе се односе на оваплоћеног Сина Божијег (Исуса) који је дошао да нас посети да нас одведе кући свом Оцу. Не само да нам Исус открива свог Оца, он такође открива Очеву чежњу да уђе у нашу изгубљеност и доведе нас у своје љубазно присуство. Пошто је Бог чиста љубав, Он никада неће престати да нас прозива у својој љубави.

Како је то рекао хришћански песник и музичар Рикардо Санчез: Ђаво зна твоје име, али се суочава са тобом због твојих греха. Бог зна твоје грехе, али ти се обраћа именом. Глас нашег Небеског Оца нам доноси Његову Реч (Исуса) кроз Светог Духа. Реч осуђује грех у нама, побеђује га и отпошљава (колико је исток далеко од запада). Уместо да нас осуди, Реч Божија објављује опроштај, прихватање и посвећење.

Када су наше уши (и срца) усклађене са живом Божјом Речју, можемо разумети Његову писану Реч, Библију, како је Бог намеравао. – А његова намера је да нам пренесе поруку љубави коју има према нама.

Ово је очигледно у 8. поглављу Римљанима, једном од мојих омиљених стихова. Почиње изјавом: „Нема, дакле, осуде за оне који су у Христу Исусу“ (Римљанима 8,1). Она закључује снажним подсећањем на Божју вечну, безусловну љубав према нама: „Јер сам сигурна да ни смрт ни живот, ни анђели, ни силе ни силе, ни садашњост ни будућност, ни високо ни ниско, ни било које друго створење не може да нас раздвоји. љубави Божије која је у Христу Исусу Господу нашем“ (Рим 8,38-39). Имамо уверење да смо „у Христу“ (и да припадамо Њему!) док чујемо Божји глас у Исусу који говори ово: „И кад испусти све овце своје, иде испред њих, а овце за њим; јер познају његов глас. Али они не иду за странцем, него беже од њега; јер не познају гласа туђина“ (Јн 10,4-5). Ми чујемо глас нашег Господа и пратимо га читајући његову реч и знајући да нам се обраћа. Читање Светог писма нам помаже да препознамо да смо у вези са Богом јер је то Његова жеља и то поверење нас приближава Њему. Бог нам говори кроз Библију да би нас уверио у своју љубав потврђујући да смо ми његова вољена деца. Знамо да је овај глас који чујемо Божји глас. Док им дозвољавамо да нас воде да практикујемо милосрђе и док све више опажамо понизност, радост и мир у нашим животима, знамо да све долази од Бога нашег Оца.

Пошто знамо да нас наш небески Отац зове по имену као своју вољену децу, мотивисани смо да живимо животом који Павле описује у свом писму цркви у Колосима:

Обуците се дакле, као изабраници Божији, као свети и љубљени, обуците се у срдачну милост, доброту, смирење, кротост, трпљење; и трпите једни друге, и опростите једни другима ако ко има притужбу на другога; како ти је Господ опростио, тако и теби опрости! Али пре свега повуците љубав, која је веза савршенства. И мир Христов, на који сте и позвани у једном телу, зацари у срцима вашим; и буди захвалан.

Нека реч Христова обилато обитава у вама: поучавајте и опомињујте једни друге у свој мудрости; певајте псалме, химне и духовне песме са захвалношћу у срцима својим Богу. И шта год чините речју или делом, све то чините у име Господа Исуса, захваљујући Богу Оцу кроз њега (Колошанима 3,12-17).

На Дан очева (и сваког другог дана) сетимо се да нас је наш Небески Отац створио да нас воли. Као наш Отац пун љубави какав јесте, он жели да чујемо његов глас како бисмо могли да живимо пуним животом у блиском односу с њим, знајући да се он увек залаже за нас, увек са нама и да нас увек воли. Увек се сећајмо да нам је наш Небески Отац дао све у Христу и кроз Христа, Његовог Оваплоћеног Сина. За разлику од новчаника и новца које сам изгубио пре много година (нису издржали), Божји дар теби (и мени) је увек присутан. Чак и ако на неко време изгубите из вида Његов дар, наш Небески Отац је увек ту – куца, тражи и проналази вас (чак и када изгледате изгубљени) да вам да свој дар безусловне, бескрајне љубави у потпуности прихватите и доживите.

би Јосепх Ткацх