То је стварно постигнуто

436 то је заиста учињеноИсус је дао речиту изјаву о Светом писму групи јеврејских вођа који су Га прогонили: „Само Свето писмо упућује на мене“ (Јован 5,39 Нови превод Женеве). Годинама касније, ову истину је потврдио анђео Господњи у објави: „Јер је пророчанство Духа Божијег порука Исусова“ (Откривење 1. Кор.9,10 Нови превод Женеве).

Нажалост, јеврејске вође Исусових дана игнорисале су истину оба списа и идентитет Исуса као Сина Божијег. Уместо тога, верски ритуали храма у Јерусалиму били су у средишту њиховог интересовања, јер су пружали своје предности. Тако су изгубили Бога Израела из вида и нису могли да виде испуњење пророчанстава у личности и у служби Исуса, обећаног Месије.

Храм у Јерусалиму је био заиста величанствен. Јеврејски историчар и научник Флавије Јозеф написао је: „Блистава фасада од белог мермера украшена је златом и лепоте која изазива страхопоштовање. Чули су Исусово пророчанство да ће овај славни храм, средиште обожавања под старим заветом, бити потпуно уништен. Уништење које је наговестило Божји план спасења за читаво човечанство биће извршено на време без овог храма. Какво запрепашћење и какав шок је то изазвало код људи.

Исус очигледно није био посебно импресиониран храмом у Јерусалиму, и то са добрим разлогом. Знао је да Божју славу не може надмашити ниједна грађевина коју је направио човек, колико год била велика. Исус је рекао својим ученицима да ће храм бити замењен. Храм више није служио сврси за коју је подигнут. Исус је објаснио: „Зар није написано: ’Мој дом биће дом молитве за све народе? Али ти си од њега направио јазбину лопова“ (Мк 11,17 Нови превод Женеве).

Прочитајте и шта о томе каже Јеванђеље по Матеју: „Исус је напустио храм и хтео је да оде. Тада су му пришли његови ученици и скренули му пажњу на сјај храмских грађевина. Све ово вас импресионира, зар не? рече Исус. Али уверавам вас: овде неће остати камен на камену; све ће бити уништено“ (Матеј 24,1-2, Luka 21,6 Нови превод Женеве).

Било је у две прилике када је Исус предвидео предстојеће уништење Јерусалима и храма. Прва појава је био његов тријумфални улазак у Јерусалим, када су људи положили одећу на земљу испред њега. Био је то гест дивљења високим личностима.

Обратите пажњу на оно што Лука извештава: „Када се Исус приближио граду и видео га како лежи пред њим, заплакао је због тога и рекао: ’Кад би и ти данас знао шта би ти донело мир! Али сада је скривено од вас, ви то не видите. Долази вам време када ће ваши непријатељи подићи зид око вас, опседати вас и малтретирати вас са свих страна. Уништиће те и срушиће децу твоју која живе у теби, и неће оставити камен на камену у целом граду, јер ниси препознао време када те је Бог срео“ (Лк. 1.9,41-44 Нови Женевски превод).

Друга појава у којој је Исус прорекао уништење Јерусалима догодила се док су Исуса водили кроз град до места његовог распећа. Људи су се гомилали на улицама, и његови непријатељи и његови одани следбеници. Исус је прорекао шта ће се догодити са градом и храмом и шта ће се догодити са људима као резултат разарања од стране Римљана.

Молимо прочитајте шта Лука извештава: „Велико мноштво је пратило Исуса, укључујући многе жене које су нарицале и плакале за њим. Али Исус се окрену према њима и рече: Жене Јерусалимске, не плачите за мном! Плачите за собом и за својом децом! Јер долази време када ће се рећи: срећне су жене које су нероткиње и нису родиле! Тада ће рећи планинама: Падните на нас! И у брда, сахрани нас“ (Лука 2 Кор3,27-30 Нови Женевски превод).

Из историје знамо да се Исусово пророчанство испунило неких 40 година након његове најаве. У 66. години наше ере дошло је до побуне Јевреја против Римљана, а 70. године АД је срушен храм, уништен је већи део Јерусалима и људи су страшно страдали. Све се догодило баш онако како је Исус с великом тугом рекао о томе.

Када је Исус повикао на крсту: „Свршено је“, Он не само да је мислио на завршетак Његовог помирбеног дела искупљења, већ је такође изјавио да Стари Завет (Израелски начин живота и богослужења према Мојсијевом закону ) испунио Божију намеру јер је дао, испунио. Исусовом смрћу, васкрсењем, вазнесењем и слањем Духа Светога, Бог је у Христу и кроз Христа и кроз Духа Светога завршио дело помирења целог човечанства са собом. Сада се дешава оно што је пророк Јеремија прорекао: „Ево долази време, говори Господ, када ћу склопити нови савез са домом Израиљевим и са домом Јудиним, не као што је био завет који сам склопио са њиховим оци, када сам их узео за руку да их изведем из земље египатске, склопили су завет који се нису држали, иако сам ја био њихов господар, говори Господ; али ово ће бити савез који ћу склопити са домом Израиљевим после овог времена, говори Господ: ставићу свој закон у њихова срца и написаћу га на уму њиховим, и они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог. И нико неће учити једни друге, нити један брат другог, говорећи: Познајте Господа, него ће ме сви познавати, и мали и велики, говори Господ; јер ћу им опростити безакоње њихово и никада се нећу сетити греха њиховог“ (Јеремија 31,31-34).

Речима „Свршено је“ Исус је објавио добру вест о успостављању новог савеза. Старо је нестало, ново је дошло. Грех је прикован на крст и Божја милост је дошла до нас кроз Христов откупитељски чин помирења, дозвољавајући дубоком делу Светог Духа да обнови наша срца и умове. Ова промена нам омогућава да учествујемо у људској природи обновљеној кроз Исуса Христа. Оно што је обећано и приказано под старим заветом, испунило се кроз Христа у новом савезу.

Као што је апостол Павле учио, Христос (персонификовани Нови савез) је за нас извршио оно што Мојсијев закон (Стари савез) није могао и није смео да оствари. „Какав закључак треба да извучемо из овога? Нејеврејске људе Бог је без икаквог труда прогласио праведнима. Они су примили праведност засновану на вери. Израел, с друге стране, у свим својим напорима да испуни закон и тиме постигне праведност, није постигао циљ о којем закон говори. Што да не? Јер темељ на коме су градили није била вера; мислили су да сопственим трудом могу да дођу до циља. Препрека на коју су наишли била је „камен спотицања“ (Рим 9,30-32 Нови Женевски превод).

Фарисеји у Исусово време и верници који су дошли из јудаизма били су под утицајем поноса и греха својим правним ставом у време апостола Павла. Претпоставили су да би својим властитим религијским подухватима могли постићи оно што само Бог сам по милости, у и кроз Исуса, може учинити за нас. Њихов приступ у старом савезу (рад на праведности) био је исквареност узрокована снагом греха. Милости и вере у стари савез свакако није недостајало, али као што је Бог већ знао, Израел ће се одвратити од те милости.

Због тога је Нови завет био унапред планиран као испуњење Старог завета. Испуњење које је остварено у Исусовој личности и кроз његову службу и кроз Духа Светога. Спасио је човечанство од поноса и снаге греха и створио нову дубину у односима са свим људима широм света. Веза која води у вечни живот у присуству Тројичног Бога.

Да би се показао велики значај онога што се догодило на крсту Голготе, убрзо након што је Исус објавио: „Свршено је“, град Јерусалим је потресао земљотрес. Људско постојање је из темеља трансформисано, што је довело до испуњења пророчанстава о уништењу Јерусалима и Храма и успостављању Новог Завета:

  • Завеса у храму која је спречавала приступ Светињи светиња била је поцепана на два дела одозго надоле.
  • Отворене гробнице. Васкрсли су многи мртви свеци.
  • Публика је Исуса препознала као Сина Божијег.
  • Стари савез је уступио место новом савезу.

Када је Исус узвикнуо речи: „Свршено је“, Он је објавио крај Божјег присуства у храму који је направио човек, у „Светији над светињама“. Павле је у својим писмима Коринћанима написао да Бог сада обитава у нефизичком храму који је формирао Свети Дух:

„Зар не знате да сте храм Божији и да Дух Божији пребива у вама? Ко руши храм Божији, уништава себе зато што на себе навлачи Божји суд. Јер је храм Божији свет, а тај свети храм сте ви“ (1 Кор. 3,16-КСНУМКС, 2. Korinćanima 6,16 Нови превод Женеве).

Апостол Павле је то овако рекао: „Дођите к њему! То је онај живи камен који су људи одбацили, али који је сам Бог изабрао и који је у његовим очима непроцењив. Дозволите да се као живо камење уградите у кућу коју гради Бог и испуњава Његовим Духом. Установите се у свето свештенство како бисте Богу могли принети жртве које су од Његовог Духа — жртве у којима Он ужива јер су засноване на делу Исуса Христа. „Ви сте, међутим, изабрани народ Божији; ти си краљевско свештенство, свети народ, народ који припада само њему, коме је поверено да објављује велика дела његова – дела онога који те призва из таме у своју чудесну светлост“ (1. Петр. 2,4-5 и 9 Нови Женевски превод).

Поред тога, све наше време је одвојено и посвећено док живимо под Новим Заветом, што значи да учествујемо у Његовој трајној служби са Исусом кроз Духа Светога. Без обзира да ли радимо на својим пословима или смо укључени у слободно време, ми смо грађани неба, царства Божијег. Живимо нови живот у Христу и живећемо или до своје смрти или до Исусовог повратка.

Драги наши, стари поредак више не постоји. У Христу смо ново створење, позвано од Бога и обдарено Духом Светим. Са Исусом смо у мисији да живимо и преносимо добре вести. Учинимо свој део у раду нашег оца! Учествујући у Исусовом животу кроз Духа Светога, ми смо једно и повезани једни с другима.

би Јосепх Ткацх


pDFТо је стварно постигнуто