Исусов благослов

КСНУМКС Исусов благослов

Често када путујем, од мене се тражи да говорим на црквеним службама Граце Цоммунион Интернатионал, конференцијама и састанцима одбора. Понекад се од мене тражи и да изговорим последњи благослов. Затим се често ослањам на благослове које је Арон дао синовима Израиља у пустињи (годину након што су побегли из Египта и много пре него што су ушли у Обећану земљу). У то време Бог је поучио Израел о спровођењу закона. Људи су били нестабилни и прилично пасивни (на крају крајева, целог живота су били робови!). Вероватно су мислили у себи: „Бог нас је водио кроз Црвено море из Египта и дао нам свој закон. Али сада смо ту, још увек лутамо пустињом. Шта следи?” Али Бог није одговорио тако што им је детаљно открио свој план који се тиче њих. Уместо тога, охрабрио их је да гледају на њега са вером:

И рече Господ Мојсију говорећи: Кажи Арону и синовима његовим и реци: Овако реците Израиљским синовима када их благосиљате: нека те Господ благослови и нека те чува; нека вас Господ обасја лицем својим и нека вам буде милостив; Господ подиже лице своје на тебе и да ти мир (4. Мосе 6,22).

Замишљам Арона како стоји раширених руку пред Божјом вољеном децом и изговара тај благослов. Каква му је част морала бити да им да Господњи благослов. Као што сам сигуран да знате, Арон је био први првосвештеник из Левијевог племена:

Али Арон је одређен да освети оно што је најсветије, он и његови синови заувек да принесу жртву пред Господом и да му служе и благосиљају у име Господње заувек (1. Лет.3,13).

Давање благослова је био чин најпоштованије хвале, извођење Бога пред очи Његовог народа ради охрабрења, овде током тешког изласка из Египта у Обећану земљу. Овај свештенички благослов односио се на Божје име и благодат да би Његов народ могао живети у уверењу Господње милости и промишљања.

Иако је овај благослов био пре свега за уморне и обесхрабрене људе који лутају пустињом, препознајем његову важност за нас данас. Постоје тренуци када, осећајући се као да бесциљно лутамо, такође нисмо сигурни у будућност. Тада су нам потребне речи охрабрења које ће нас подсетити да нас је Бог благословио и да наставља да пружа своју заштитничку руку над нама. Морамо да се сетимо да он чини да нас своје лице обасјава, милостив је према нама и даје нам свој мир. Пре свега, међутим, не смемо заборавити да нам је из љубави послао свог сина Исуса Христа — великог и последњег првосвештеника, који сам испуњава Аронов благослов.

Страсна седмица (која се назива и Страсна седмица) почиње за отприлике недељу дана Цветном недељом (успоменом на Исусов тријумфални улазак у Јерусалим), након чега следи Велики четвртак (успомена на Тајну вечеру), Велики петак (та успомена на доброту Божију према нама). која се открила у највећој од свих жртава) и Велика субота (сећање на погреб Исуса). Затим долази сјајни осми дан — Васкршња недеља, када славимо васкрсење нашег великог Првосвештеника Исуса, Сина Божијег (Јевр. 4,14). Ово доба године је оштар подсетник да смо заувек благословени „са сваким духовним благословом на небу кроз Христа“ (Еф. 1,3).

Да, сви доживљавамо времена неизвесности. Али можемо бити мирни знајући колико нас је Бог благословио у Христу. Као моћна река чије воде теку са извора далеко у земљу, Божје име припрема пут свету. Иако не видимо пуни обим ове припреме, задивљени смо оним што нам се заправо открива. Бог нам заиста дарује своје благослове. Страсна недеља нас подсећа на ово.

Иако је народ Израела чуо Аронов свештенички благослов и без сумње га је охрабрио, убрзо су заборавили Божја обећања. То је делимично било због ограничења, чак и рањивости, људског свештенства. Чак су и најбољи и највернији свештеници у Израелу били смртни. Али Бог је смислио нешто боље (бољи првосвештеник). Јевреји нас подсећају да је Исус, који живи вечно, наш стални Првосвештеник:

Стога и он може заувек спасти оне који кроз њега долазе Богу, јер он увек живи да се залаже за њих. Приличио нам је и такав првосвештеник: Онај који је свет, невин и неокаљан, одвојен од грешника и виши од неба [...] (Јевр. 7:25-26; Циришка Библија).

Слика Арона како шири руке у благослову над Израелом упућује нас на још већег Првосвештеника, Исуса Христа. Благослов који Исус даје Божјем народу далеко превазилази Аронов благослов (шири је, моћнији и личнији):

Ставићу своје законе у њихове умове и записати их у њихова срца, и бићу њихов Бог и они ће бити мој народ. И нико неће поучавати своје суграђане и нико брата свога речима: Познајте Господа! Јер ће ме сви познавати, од најмањег до највећег. Јер ћу милосрдно поступати с њиховим неправедним делима, и нећу се више сећати греха њихових (Јевр.8,10-12; Циришка Библија).

Исус, Божји Син, говори о благослову праштања који нас помирује са Богом и обнавља наш прекинут однос с Њим. То је благослов који доноси промену у нама која сеже дубоко у наша срца и умове. Она нас уздиже до најинтимније оданости и заједништва са Свемогућим. Кроз Сина Божијег, нашег брата, препознајемо Бога као свог Оца. Његовим Светим Духом постајемо његова љубљена деца.

Док размишљам о Страсној седмици, на памет ми пада још један разлог зашто нам је овај благослов толико важан. Када је Исус умро на крсту, његове руке су биле испружене. Његов драгоцени живот принет као жртву за нас био је благослов, вечни благослов за свет. Исус је тражио од Оца да нам опрости сву нашу грешност, а затим је умро да бисмо живели.

После свог васкрсења и непосредно пре вазнесења, Исус је дао још један благослов:
Али их је извео у Витанију и подигао руке и благословио их. И догоди се док их је благословио, раставио се од њих и попео се на небо. Али они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са великом радошћу (Лк. 24,50-52).

У суштини, Исус је и тада и сада говорио својим ученицима: „Ја ћу вас благословити и подржати, обасјаћу вас лицем својим, и биће вам милостив; Подижем лице своје на тебе и дајем ти мир.”

Да наставимо да живимо под благословима нашег Господа и Спаситеља, без обзира са каквим се неизвесностима суочавамо.

Са погледом вере у Исуса поздрављам вас,

Јосепх Ткацх
Председник ГРАЦЕ ЦОММУНИОН ИНТЕРНАТИОНАЛ


pDFИсусов благослов