Комад по комад

Кад размишљам о томе да дам своје срце Богу, звучи прелако и понекад помислим да то можемо учинити лакшим него што је то превише. Кажемо: „Господе, дајем ти своје срце“ и мислимо да је то све што је потребно.

«Тада је заклао жртву паљеницу; и Аронови синови су му донели крв, и он је пошкропио олтар свуда унаоколо. И донесоше му жртву паљеницу, комад по комад, и главу, и пустио је да се диже на олтару“(3. Мосе 9,12-13).
Желим да вам покажем да је овај стих паралела покајању које Бог жели и за нас.

Понекад када кажемо Господу, ево мог срца, као да га бацамо пред њега. То се не мисли тако. Када то учинимо на овај начин, наше покајање је врло мутно и ми се свесно не окрећемо од грешног чина. Комад меса не бацамо само на роштиљ, иначе се не би попржило равномерно. Исто је и са нашим грешним срцима, морамо јасно видети од чега да се окренемо.

Давали су му жртву паљеницу део по део, укључујући и главу, а сваки део је спалио на олтару. Желим да се фокусирам на чињеницу да су му Ааронова два сина по мало представљала понуду. Нису тамо бацили целу звер, већ су ставили одређене комаде на олтар.

Имајте на уму да су Аронова два сина представљала жртву део по део свом оцу. Нису само ставили заклану животињу целу на олтар. То исто морамо учинити са својом жртвом, са својим срцем. Уместо да кажемо: „Господе, ево срца мога“, треба да изнесемо пред Бога оно што прља наша срца. Господе, дајем ти своје оговарање, дајем ти своје пожуде у свом срцу, остављам ти своје сумње. Када почнемо да предајемо своје срце Богу на овај начин, Он то прихвата као жртву. Тада ће се сва зла у нашем животу претворити у пепео на олтару, који ће ветар Духа одувати.

Фрасер Мурдоцх