Да ли учимо све-помирење?

КСНУМКС учимо аллверсоехнунгНеки људи тврде да теологија Тројства учи универзализму, односно претпоставци да ће сваки човек бити спашен. Јер није важно да ли је добар или лош, кајење или не, или је прихватио или одбио Исуса. Дакле, нема пакла.

Имам двије потешкоће с овом тврдњом, што је заблуда:
Прво, вера у Тројство не захтева од нас да верујемо у Све-помирење. Чувени швајцарски теолог Карл Барт није подучавао универзализам, као ни теолози Тхомас Ф. Торранце и Јамес Б. Торранце. У Међународном заједништву милости (ВКГ) подучавамо теологију Тројства, али не и све-помирење. На нашем америчком веб сајту тачно је следеће: Свако помирење је лажна претпоставка која тврди да се на крају света све душе људске, анђеоске и демонске природе спашавају Божјом милошћу. Неки универзалисти чак иду тако далеко да вјерују да су покајање Бога и вјера у Исуса Криста непотребни. Универзалисти негирају доктрину о Тројству, а многи људи који вјерују у помирење су Унитаристи.

Нема присилне везе

Im Gegensatz zur Allversöhnung lehrt die Bibel, dass man nur durch Jesus Christus errettet werden kann (Apostelgeschichte 4,12). Durch ihn, der von Gott für uns auserwählt ist, ist die ganze Menschheit auserwählt. Doch das bedeutet letztlich nicht, dass alle Menschen dieses Geschenk Gottes annehmen werden. Gott sehnt sich danach, dass alle Menschen reumütig sind. Er hat die Menschen geschaffen und sie für eine lebendige Beziehung mit ihm durch Christus erlöst. Eine echte Beziehung kann niemals erzwungen werden!

Вјерујемо да је Бог кроз Криста створио добронамјерну и праведну опскрбу за све људе, чак и за оне који нису вјеровали у еванђеље све до своје смрти. Ипак, они који Бога одбацују по властитом избору нису спашени. Свјесни читаоци Библије у библијском проучавању препознају да не можемо искључити могућност да ће свака особа на крају бити кајање и стога примити Божји дар спасења. Међутим, библијски текстови су неувјерљиви и због тога нисмо догматични по овом питању.

Друга потешкоћа која се јавља је следећа:
Зашто би могућност да се сви људи спасавају довели до негативног става и оптужбе за херезу? Чак и религија ране цркве није била догматична у погледу веровања у пакао. Библијске метафоре говоре о пламену, потпуној тами, урлању и брбљању зуба. Они представљају државу која се догађа када се особа заувек изгуби и живи у свету у коме се издваја од свог окружења, предаје се чежњама сопственог себичног срца и свесно је извор сваке љубави, доброте и истине одбацује.

Ако се ове метафоре дословно схвате, оне су застрашујуће. Међутим, метафоре се не узимају буквално, већ само да представљају различите аспекте неке теме. Кроз њих, међутим, можемо видјети да пакао, било да постоји или не, није мјесто гдје се воли остати. Неговати страствену жељу да сви људи или човјечанство буду спашени или да нико неће трпјети муке пакла не ствара аутоматски особу херетицима.

Welcher Christ würde nicht wollen, dass jeder Mensch, der jemals gelebt hat, umkehrt und die vergebende Versöhnung mit Gott erfährt? Der Gedanke, dass die ganze Menschheit durch den Heiligen Geist verändert wird und zusammen im Himmel sein wird, ist ein wünschenswerter. Und genau das wünscht sich Gott! Er möchte, dass alle Menschen zu ihm umkehren und nicht die Konsequenzen, die ein Verwerfen seines Liebesangebotes innehaben, erleiden müssen. Gott sehnt sich danach, weil er die Welt und alles, was darinnen ist, liebt: «Denn also hat Gott die Welt geliebt, dass er seinen eingeborenen Sohn gab, damit alle, die an ihn glauben, nicht verloren werden, sondern das ewige Leben haben” (Johannes 3,16). Gott fordert uns dazu auf, unsere Feinde so zu lieben, wie Jesus selbst Judasas Iskariot, seinem Verräter, beim letzten Abendmahl (Johannes 13,1;26) gedient und ihn am Kreuz (Lk 23,34) geliebt hat.

Затворено изнутра?

Trotzdem garantiert die Bibel nicht, dass alle Menschen die Liebe Gottes akzeptieren werden. Sie warnt sogar davor, dass es sehr wohl möglich ist, dass manche Menschen Gottes Angebot der Vergebung und die damit verbundene Erlösung und Annahme verneinen. Allerdings ist es schwierig zu glauben, dass jemand eine solche Entscheidung treffen würde. Und es ist noch unvorstellbarer, dass jemand das Angebot einer liebevollen Beziehung mit Gott ausschlagen würde. C. S. Lewis beschrieb in seinem Buch Die Grosse Scheidung: «Ich glaube bewusst daran, dass die Verdammten auf eine bestimmte Art bis zum Ende erfolgreiche Rebellen sind; dass die Türen der Hölle von innen verschlossen sind.»

Божја жеља за сваким људским бићем

Универзализам не треба погрешно схватити са универзалном или космичком димензијом ефикасности онога што је Христ учинио за нас. Кроз Исуса Христа, изабраног Бога, изабрано је читаво човјечанство. Иако то НЕ значи да можемо са сигурношћу рећи да ће сви људи на крају прихватити тај Божји дар, ми се сигурно можемо надати.

Der Apostel Petrusus schreibt hierzu: «Der Herr verzögert nicht die Verheissung, wie es einige für eine Verzögerung halten; sondern er hat Geduld mit euch und will nicht, dass jemand verloren werde, sondern dass jedermann zur Busse finde» (2. Petrus 3,9). Gott hat alles für ihn mögliche getan, um uns von den Qualen der Hölle zu befreien.

Али на крају, Бог неће повриједити свјесну одлуку оних који свјесно одбацују његову љубав и окрећу се од њега. Јер да би преболио своје мисли, вољу и срца, морао би да поништи њихову хуманост и да их није створио. Ако је то учинио, онда не би било људи који би могли прихватити најдрагоцјенији Божји дар, живот у Исусу Кристу. Бог је створио човјечанство и спасио их за истински однос с Њим, и тај однос се не може провести.

Нису сви уједињени са Христом

Die Bibel verwischt den Unterschied zwischen einem Gläubigen und einem Ungläubigen nicht und wir sollten es auch nicht tun. Wenn wir sagen, dass allen Menschen vergeben wurde, sie durch Christus errettet wurden und mit Gott versöhnt sind, bedeutet dies, dass während wir alle zu Christus gehören, stehen noch nicht alle in einer Beziehung mit ihm. Während Gott alle Menschen mit sich versöhnt hat, haben noch nicht alle Menschen diese Versöhnung angenommen. Deshalb sagte der Apostel Paulus «Denn Gott war in Christus und versöhnte die Welt mit sich selber und rechnete ihnen ihre Sünden nicht zu und hat unter uns aufgerichtet das Wort von der Versöhnung. So sind wir nun Botschafter an Christi statt, denn Gott ermahnt durch uns; so bitten wir nun an Christi statt: Lasst euch versöhnen mit Gott!” (2. Korinther 5,19-20). Aus diesem Grund verurteilen wir Menschen nicht, sondern teilen ihnen mit, dass die Versöhnung mit Gott durch Christus vollendet wurde und als Angebot für jeden bereit steht.

Наша брига би требала бити живо свједочанство, дијелећи библијске истине о Божјем карактеру - то су његове мисли и суосјећање за нас људе - у нашем окружењу. Подучавамо универзалну Христову власт и надамо се помирењу са свим људима. Библија нам говори како Бог чезне да сви људи дођу к Њему у покајању и прихвате Његов опрост - чежњу коју и ми осећамо.

би Јосепх Ткацх