Исус је ускрснуо, жив је

603 Исус је васкрсао живиБожја воља је од почетка намеравала да човек изабере дрво чији ће му плод дати живот. Бог је желео да се сједини са духом човека кроз свог Светог Духа. Адам и Ева су одбацили живот са Богом јер су веровали Сотониној лажи да ће имати бољи живот без Божје праведности. Као Адамови потомци, од њега смо наследили кривицу за грех. Без личног односа с Богом, ми смо духовно мртворођени и због свог греха морамо умрети на крају свог живота. Знање доброг и лошег води нас на самоправедни пут неовисности од Бога и доводи до смрти. Када допустимо да нас води Свети Дух, препознајемо сопствену кривицу и грешну природу. Резултат је да нам је потребна помоћ. Ово је предуслов за наш следећи корак:

„Ми смо се помирили са Богом смрћу његовог сина док смо још били његови непријатељи“ (Рим 5,10 Библија новог живота). Исус нас је својом смрћу помирио са Богом. Многи хришћани се заустављају на овој чињеници. Њима је тешко да живе у складу са Христом јер не разумеју други део стиха:

„Тада ћемо, још више сада када смо постали његови пријатељи, спасени кроз живот Христов“ (Римљанима 5,10 Библија новог живота). Шта значи бити спасен животом Христовим? Свако ко припада Христу био је разапет, умро и сахрањен са њим и не може више ништа сам од себе. Христос је ускрснуо из мртвих да оживи оне који су умрли са њим. Ако тражите Исусов живот за своје спасење исто колико и за помирење, онда је Исус устао у нови живот у вама. Кроз Исусову веру, са којом се слажете, Исус живи свој живот у вама. Они су кроз њега примили нови духовни живот. Вечни живот! Исусови ученици нису могли да разумеју ову духовну димензију пре Педесетнице, када Свети Дух још није био у ученицима.

Исус живи!

Прошла су три дана откако је Исус осуђен, разапет и сахрањен. Двојица његових ученика ишла су до села званог Емаус: „Разговарали су једни с другима о свим тим причама. И догоди се, док су разговарали и питали један другога, Исус се приближи и пође с њима. Али њихове очи нису га препознале“ (Лука 24,15-16).

Нису очекивали да виде Исуса на улици јер су веровали да је Исус мртав! Зато нису веровали женским вестима да је жив. Исусови ученици помислише: То су глупе бајке! „Исус им рече: Какве су то ствари о којима договарате једни с другима на путу? Ту су стали, тужни ”(Лука 24,17). Ово је симбол особе коју васкрсли још није срео. Ово је тужно хришћанство.

„Један од њих, по имену Клеопа, одговори му и рече му: Јеси ли ти једини међу странцима у Јерусалиму који не зна шта се тамо догодило ових дана? А он (Исус) им рече: Шта онда? (Лука 24,18-19). Исус је био главни лик и прави се да нема појма да би му то могли објаснити:
„Али му рекоше: О Исусу из Назарета, који беше пророк, моћан делом и речју пред Богом и свим народом; као што су га наши првосвештеници и поглавари предали на смртну казну и разапели. Али надали смо се да ће он откупити Израел. И изнад свега, данас је трећи дан да се то догодило» (Лука 24,19-21). Исусови ученици су говорили у прошлом времену. Надали су се да ће Исус спасити Израел. Ову наду су закопали након што су били сведоци Исусове смрти и не веровали у његово васкрсење.

У ком времену доживљаваш Исуса? Да ли је он само историјска личност која је живела и умрла пре око 2000 година? Како данас доживљавате Исуса? Да ли то доживљавате у сваком тренутку свог живота? Или живите у сазнању да вас је смрћу помирио с Богом и заборављате његову сврху, зашто је Исус ускрснуо?
Исус одговори двојици ученика: „Није ли Христос морао ово да претрпи и да уђе у своју славу? И он (Исус) је почео са Мојсијем и свим пророцима и објаснио им шта је о њему речено у свим писмима“ (Лука 24,26-27). Нису имали појма о било чему што је Бог унапред рекао о Месији у Светом писму.

„Догодило се када је седео са њима за столом, узео је хлеб, захвалио му се, преломио га и дао им. Очи су им се отвориле и они су га препознали. И нестаде од њих »(Лк 24,30-31). Схватили су шта им Исус говори и поверовали су његовим речима да је он хлеб живота.
На другом месту читамо: „Јер ово је хлеб Божији, који долази с неба и даје живот свету. Па су му рекли: Господе, дај нам увек овај хлеб. Али Исус им рече: Ја сам хлеб живота. Ко дође к мени неће огладнети; и ко верује у мене никада неће ожеднети” (Јоханнес 6,33-35).

Ово се дешава када заиста сретнете Исуса као васкрслог. Ви ћете доживети и уживати у једној врсти живота, као што су искусили и сами ученици: „Рекоше једни другима: Зар није горело срце у нама зато што нам је он путем разговарао и отворио нам Свето писмо?“ (Лука 24,32). Када сретнете Исуса у свом животу, ваше срце почиње да гори. Бити у Исусовом присуству је живот! Исус који је тамо и живи доноси радост са собом. Његови ученици су то заједно сазнали мало касније: „Али пошто не могоше да поверују од радости и зачуде се“ (Лк. 24,41). Чему су се радовали? О васкрслом Исусу!
Како је Петар касније описао ову радост? «Ниси га видео, а ипак га волиш; и сада верујеш у њега, иако га не видиш; али ћеш се радовати неизрецивом и славном радошћу када достигнеш циљ своје вере, а то је блаженство душа»(1. Петар 1,8-9). Ову неизрециву и славну радост Петар је доживео када је срео васкрслог Исуса.

„А он, Исус им рече: Ово су моје речи које сам вам рекао док сам још био с вама: све мора да се испуни што је о мени написано у Мојсијевом закону и у пророцима и псалмима. Затим им је дао да схвате да разумеју Свето писмо» (Лука 24,44-45). Шта је био проблем? Ваше разумевање је било проблем!
„Када је ускрснуо из мртвих, сетише се његови ученици да је то рекао и повероваше Светом писму и речи коју је Исус рекао“ (Јован 2,22). Не само да су Исусови ученици веровали у речи Светог писма, већ су веровали и у оно што им је Исус рекао. Схватили су да је старозаветна Библија сенка будућности. Исус је прави садржај и стварност Светог писма. Исусове речи су им дале ново разумевање и радост.

Шаљући ученике

Још док је Исус био жив, послао је своје ученике да проповедају. Какву су поруку проповедали народу? „Они изиђоше и проповедаху да се покајање треба покајати и изгони многе демоне и многе болеснике помазаше уљем и исцелише их“ (Мк. 6,12-13). Ученици су проповедали људима да се покају. Да ли људи треба да се окрену од свог старог начина размишљања? Да! Али да ли је то довољно када се људи покају и ништа више не знају? Не, то није довољно! Зашто нису говорили људима о опроштењу грехова? Зато што нису знали ништа о Божјем помирењу кроз Исуса Христа.

«Тада им је дао до знања да су разумели Писмо, и рекао им: Написано је да ће Христос пострадати и устати из мртвих у трећи дан; и да се у његово име проповеда покајање за опроштење грехова међу свим народима“ (Лука 24,45-47). Кроз сусрет са живим Исусом, ученици су добили ново разумевање васкрслог и нову поруку, помирење са Богом за све људе.
„Знај да ниси искупљен ни пропадљивим сребром ни златом од испразног хода по отачком путу, него драгоценом крвљу Христовом као невиног и непорочног Јагњета“ (1. Петар 1,18-19).

Петар, који је покушао да избегне крвопролиће на Голготи, записао је ове речи. Спас се не може зарадити или купити. Бог је дао помирење Богу смрћу свог Сина. Ово је предуслов за вечни живот са Богом.

«Тада им је Исус опет рекао: Мир с вама! Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас. А кад је то рекао, дунуо је у њих и рекао им: Узмите Духа Светога! " (Јован 20,21: 22).

Бог је у Едемском врту удахнуо дах живота у Адамов нос и тако је он постао живо биће. „Као што је написано: први човек Адам постаде живо биће, а последњи Адам постаде дух који оживљава“ (1. Korinćanima 15,45).

Дух Свети буди рођене у духовној смрти за живот кроз веру у Исуса Христа. Исусови ученици у овом тренутку још нису били духовно живи.

«Када је био с њима на вечери, наредио им је да не напуштају Јерусалим, него да чекају обећање Очево, које си – тако је рекао – чуо од мене; јер је Јован крстио водом, а ви ћете се недуго после ових дана крстити Духом Светим» (Дела апостолска 1,4-5).
Исусови ученици требали су се крстити Светим Духом на Педесетницу. Ово је поновно рођење и васкрсење из духовне смрти и разлог због којег је други Адам, Исус, дошао на свет да то учини.
Како и када је Петар поново рођен? „Хвала Богу, Оцу Господа нашег Исуса Христа, који нас је по великој милости својој, васкрсењем Исуса Христа из мртвих, препородио у живу наду“ (1. Петар 1,3). Петар је поново рођен васкрсењем Исуса Христа.

Исус је дошао на свет да оживи људе. Исус је својом смрћу помирио човечанство са Богом и жртвовао своје тело за нас. Бог нам је дао нови живот како би могао да живи у нама. На Педесетницу Исус је ушао у срца оних који су веровали Исусове речи кроз Духа Светога. Они кроз сведочење Духа Светога знају да Он пребива у њима. Учинио ју је духовно живом! Даје им свој живот, Божји живот, вечни живот.
„Али ако дух Онога који је васкрсао Исуса из мртвих пребива у вама, онај који је васкрсао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна тела кроз свој дух који пребива у вама“ (Римљанима). 8,11). Исус вам такође даје налог: Као што је мене послао Отац, тако и ја шаљем вас (према Јовану 17,18).

Како црпимо снагу из бесконачног извора живота? Исус је васкрснуо да пребива у вама и да буде активан у вама. Какво овлашћење дајете и дајете му? Дајеш ли Исусу право да влада твојим умом, осећањима, мислима, вољом, свим својим имањем, временом, свим својим активностима и свим својим бићем? Ваша суљуди ће то моћи препознати по вашем понашању и понашању.

«Верујте ми да сам ја у Оцу и Отац у мени; ако не, верујте ради дела. Заиста, заиста вам кажем: ко верује у мене, чиниће и дела која ја чиним и чиниће већа од ових; јер идем к Оцу» (Јован 14,11-12).

Нека Божји Дух делује у вама како би понизно признао у било којој ситуацији да сте ви ти који не можете ништа учинити сами. Понашајте се са знањем и верујте да Исус, који пребива у вама, може и чини све са вама. Реците Исусу све и у било ком тренутку шта треба да ради с вама у складу са његовом вољом речима и делима.
Давид се запитао: „Шта је то особа коју треба да се сећаш, а дете особе о којој бринеш? Учинио си га мало нижим од Бога, овенчао си га чашћу и славом» (Псалам 8,5-6). То је људско биће у својој невиности у свом нормалном стању. Хришћанство је нормално стање сваког човека.

Хвала Богу изнова и изнова што живи у вама и што вам је дозвољено да вас испуњава. Уз вашу захвалност, ова важна чињеница се обликује у вама!

Пабло Науер