Изабран од Бога

Свако ко је икада био изабран у тим који је учествовао у игри или било чему што утиче на друге кандидате зна осећај да је изабран. Даје вам осјећај да сте фаворизирани и преферирани. С друге стране, већина нас такође зна супротно, а не да буде изабрана, осећате се игнорисаним и одбаченим.

Бог, који нас је створио таквима какви јесмо и који разуме ова осећања, наглашава да је његов избор Израела да буде његов народ пажљиво размотрен, а не случајан. Рекао им је: „Јер ви сте народ свет Господу Богу своме, и Господ вас је изабрао да будете свој народ међу свим народима који су на лицу земље“ (Поновљени закони 5. Кор.4,2). И други стихови у Старом завету показују да је Бог изабрао: град, свештенике, судије и краљеве.

Колошанима 3,12  изјављујемо да смо и ми, попут Израела, изабрани: „Знамо, браћо љубљена Божија, за ваш избор (у његов народ)“ (1. Solunjanima 1,4). То значи да нико од нас није био несрећан. Сви смо ми овде због Божијег плана. Све што ради ради са сврхом, љубављу и мудрошћу.

У свом последњем чланку о нашем идентитету у Христу ставио сам реч „изабери“ у подножје крста. То је нешто за шта верујем да је у сржи онога ко смо у Христу и такође је кључно за духовно здравље. Ако идемо унаоколо верујући да смо овде неким Божијим хиром или бацањем коцке, наша вера (поверење) ће бити слаба и наш развој као зрелих хришћана ће патити.

Свако од нас мора знати и вјеровати да нас је Бог изабрао и позвао по имену. Потапшао је тебе и мене на леђима и рекао: "Ја те бирам, слиједи ме!" Можемо вјеровати да знамо да нас је Бог изабрао, волио и да има план за свакога од нас.

Шта треба да радимо са овом информацијом осим да се осећамо топлим и пахуљастим? То је основа нашег хришћанског живота. Бог жели да знамо да припадамо њему, да смо вољени, жељени и да се наш Отац брине за нас. Али то није зато што смо ишта урадили. Као што је рекао Израелцима у петој Мојсијевој књизи 7,7 рекао: „Господ те није желео и изабрао зато што си био бројнији од свих народа; јер си ти најмањи од свих народа.“ Пошто нас Бог воли, можемо са Давидом рећи: „Што тугујеш, душо моја, и зар се тако узнемириш у мени? чекај Бога; јер ћу му опет захвалити, да је он спасење моје и Бог мој“ (Псалам 42,5)!

Зато што смо изабрани, можемо се надати њему, хвалити га и веровати му. Тада се можемо окренути другима и исијавати радост коју имамо у Богу.

би Тамми Ткацх